béknuti

béknuti svrš. 〈prez. bêknēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. béknuo〉 {{c=0}}1. {{001f}}{{/c}}(∅){{c=0}},{{/c}} {{c=1}}v. {{ref}}bekati{{/ref}} {{/c}}{{c=0}}2. {{001f}}{{/c}}(što) pejor. {{c=0}}progovoriti, reći {{/c}}[ni ∼ (nije mogao, znao)]