zuzùkati

zuzùka|ti (∅, komu) nesvrš. 〈prez. zùzučēm, pril. sad. zùzučūći, gl. im. -ānje〉 {{c=0}}1. {{001f}}{{/c}}(∅) {{c=0}}čuti se kao tiši ili prigušen trajan ili isprekidan zvuk sličan fućkanju, zujanju pčele i sl. {{/c}}[suze su ispunjavale njegove oči, od njih mu zadrhtaše teški brci kao kod gusara, u kojima je ∼lo dobroćudno zviždukanje] {{c=0}}2. {{001f}}{{/c}}(komu) {{c=0}}stalno nešto pričati ili prigovarati stalnim pričama ili opaskama; zujati, zukati, brundati{{/c}}