bȕdēm

bȕdēm svrš. 〈1. l. jd prez.〉 {{c=0}}biti

⃞ {{001f}}{{/c}}ako budu (došli itd.) {{c=0}}1. {{001f}}ako se pokaže da su već (došli itd.) {{/c}}[idem da vidim jesu li gosti došli, pa ako budu došli, pozvat ću ih da uđu u predavaonicu] {{c=0}}2. {{001f}}= ako (dođu) u pogodbenoj rečenici {{/c}}[Ako budu došli, počastit ćemo ih]{{c=0}}; {{/c}}bit će kad bude {{c=0}}jednom će već biti, mora se jednom u budućnosti dogoditi (ob. kad govorniku nije važno da se dogodi u neposrednoj budućnosti) {{/c}}da budem (znao i sl.) {{c=0}}da sam u prošlosti znao i sl. {{/c}}[da budem tada znao što sada znam, radio bih drugačije]{{c=0}}; {{/c}}nek bude kad bude (samo nek bude) {{c=0}}nije važno kad će se dogoditi, bitno je da se dogodi; bitno je da se ostvari (želja, plan itd.) bez obzira na to kad će se ostvariti; {{/c}}pa što bude {{c=0}}neka se dogodi kako se ima dogoditi, u svakom slučaju, bez obzira na sve, neka ispadne kako ispadne, bilo što bilo, pa što bilo, {{/c}}{{c=1}}usp. {{ref}}biti¹ ⃞{{/ref}}{{/c}}{{c=0}}; {{/c}}što bude da bude{{c=0}}; {{/c}}što bude bit će {{c=0}}ne mogu utjecati na događaje u budućnosti (ob. kad je govornik pomiren s događajima koji slijede ili ih ravnodušno očekuje), bilo kako bilo, nekako će već biti{{/c}}