vjȅtar

vjȅtar
vjȅt|ar m 〈G -tra, N mn -vjètrovi/-tri knjiš. {{c=0}}1. {{001f}}{{/c}}meteor. {{c=0}}a. {{001f}}općenito strujanje zraka b. {{001f}}horizontalno strujanje zraka {{/c}}[∼ar jača; ∼ar slabi; ∼ar podiže prašinu; ∼ar dere (o osobito jakom vjetru na usjecima, u gudurama itd.)] {{c=0}}2. {{001f}}{{/c}}pren. {{c=0}}praznina, ništavilo {{/c}}[brbljati, govoriti, bacati riječi u ∼ar govoriti uprazno, uzalud] {{c=0}}3. {{001f}}{{/c}}mn {{c=0}}plinovi koji se razvijaju u crijevima
∆ {{001f}}{{/c}}crveni ∼ar, {{c=1}}v. {{ref}}erizipel{{/ref}}{{/c}}{{c=0}}; {{/c}}jačina ∼ra meteor. {{c=0}}broj na Beaufortovoj ljestvici koja je definirana učincima vjetra na predmete na kopnu ili moru; {{/c}}novi, drugi ∼ar iron. {{c=0}}nova struja, režim u politici, javnom životu itd.; {{/c}}olujni ∼ar meteor. {{c=0}}vjetar jačine 8 bofora (62–74 km/h) lomi grančice drveća, onemogućava hodanje, podiže umjereno visoke valove; {{/c}}orkanski ∼ar meteor., {{c=1}}v. {{ref}}orkan{{/ref}}{{/c}}{{c=0}}; {{/c}}prizemni ∼ar meteor. {{c=0}}vjetar blizu zemljine površine, po međunarodnoj konvenciji, vjetar koji se mjeri na visini od 10 m nad tlom u slobodno izloženom prostoru
⃞ {{001f}}{{/c}}dati petama ∼ra {{c=0}}brzo pobjeći; {{/c}}otići u ∼ar {{c=0}}biti lakomisleno potrošen (o novcu); {{/c}}kako ∼ar puše pejor. {{c=0}}prema prilikama upravljati se, služiti svakoj politici; {{/c}}okretati kabanicu, kaput prema ∼ru, ići prema ∼ru {{c=0}}služiti svakoj vlasti; {{/c}}pao je ∼ar {{c=0}}stišao se, prestao je puhati vjetar (koji je bio jak); {{/c}}pas laje, ∼ar nosi {{c=0}}ne pridavati važnost nečijim riječima; {{/c}}podigao se ∼ar {{c=0}}počeo je puhati jak vjetar; {{/c}}pokriti ∼ar (komu) sport {{c=0}}u jedrenju na moru postaviti svoju jedrilicu tako da protivnička dođe u zavjetrinu i počne gubiti na brzini; {{/c}}proletjeti kao ∼ar {{c=0}}brzo proći; {{/c}}tjerati ∼ar kapom, hvatati ∼ar rukama {{c=0}}raditi uzaludan posao; {{/c}}tko sije ∼ar, žanje buru {{c=0}}tko zlo radi, još gore će dočekati; {{/c}}to je dim na ∼ru {{c=0}}to je nesigurno; {{/c}}trošiti, tratiti, prosipati u ∼ar {{c=0}}trošiti zaludu{{/c}}

Veliki rječnik hrvatskoga jezika. 2013.

Игры ⚽ Поможем написать курсовую

Look at other dictionaries:

  • Liste indogermanischer Wortgleichungen — Die folgenden Tabellen listen einige der vielen indogermanischen Wörtern und Wortwurzeln mit Entsprechungen (oder Wortgleichungen) in den wichtigsten Sprachzweigen der indogermanischen Sprachfamilie auf. Inhaltsverzeichnis 1 Personen 2… …   Deutsch Wikipedia

  • Liste de sigles de trois lettres — Sigles d’une seule lettre Sigles de deux lettres Sigles de trois lettres Sigles de quatre lettres Sigles de cinq lettres Sigles de six lettres Sigles de sept lettres Sigles de huit lettres Cette page liste des sigles de trois lettres. Vous pouvez …   Wikipédia en Français

  • Vocabulaire indo-européen — Voici une liste des principales racines indo européennes, avec leurs correspondants dans toutes les grandes familles de langues indo européennes. On utilise les conventions suivantes : Sommaire 1 Notes 2 Parenté 3 Notes et références …   Wikipédia en Français

Share the article and excerpts

Direct link
Do a right-click on the link above
and select “Copy Link”