pȕf

pȕf uzv. onom. {{c=0}}izgovor i konvencija pisanja kojom se predočuje mukao zvuk pada čega mekanog, probušenog i polupraznog, {{/c}}{{c=1}}usp. {{ref}}paf{{/ref}}

{{/c}}{{c=0}}⃞ {{001f}}{{/c}}i ∼ {{c=0}}1. {{001f}}i najednom, a kad tamo 2. {{001f}}i gotovo, i propalo, i od toga ništa; {{/c}}raditi (početi itd.) na ∼ {{c=0}}bez pripreme, lakomisleno, nepripremljeno{{/c}}