ponačìniti se

ponačìniti se (∅) svrš. 〈prez. ponàčinīm se, pril. pr. -īvši se, prid. rad. ponačìnio se, prid. trp. ponàčinjen〉 razg. {{c=0}}izvršiti/obaviti veliku nuždu, »ići od sebe«, imati stolicu na nepriličan ili nekontroliran način; opoganiti se, iznerediti se{{/c}}