nadmudrívati

nadmudríva|ti (koga, se) nesvrš. 〈prez. nadmùdrūjēm (se), pril. sad. nadmùdrujùći (se), gl. im. -ānje〉 {{c=0}}1. {{001f}}{{/c}}(koga){{c=0}},{{/c}} {{c=1}}v. {{ref}}nadmudriti{{/ref}} {{/c}}{{c=0}}2. {{001f}}{{/c}}(se) {{c=0}}nastojati nadmašiti sugovornika u spretnom dokazivanju, nadmetati se s nekim u lukavstvu i domišljatosti

⃞ {{001f}}{{/c}}seljačko ∼nje pejor. {{c=0}}potreba da se bude u pravu ili da se prodre s pogrešnim mišljenjem uz pomoć priprostih dosjetki, poredbi ili detalja koji skreću pažnju i otežavaju sugovorniku odgovor ili zaključak {{/c}}[A: Šta je to: zeleno je, visi na zidu i laje? B: Pas u torbi A: Nije, nego torba B: Kako, zašto onda laje? A: To je da teže pogodiš A: Riječ »kosa« ne može značiti vlasi na glavi, jer već znači ono čime se kosi trava B: Daj molim te, to mi je baš seljačko ∼nje]