kázati

kázati
kázati (komu, što) svrš. prez. kȃžēm, pril. pr. -āvši, imp. káži, prid. trp. kȃzān〉 {{c=0}}1. {{001f}}riječima izraziti; reći, spomenuti, imenovati, priopćiti, zapovjediti, izjaviti, obznaniti {{/c}}[kad ti ja kažem; kako ljudi kažu] {{c=0}}2. {{001f}}{{/c}}pren. {{c=0}}izraziti drugačijim sredstvima od riječi (rukama itd.)
⃞ {{001f}}{{/c}}bolje ∼ (reći) {{c=0}}poštapalica kad se iskazivanje dopunjuje ili popravlja; {{/c}}da ne kažem(o) {{c=0}}(kad se najavljuje mali oprez prema značenju riječi koja slijedi) {{/c}}[on je u najmanju ruku dobrostojeći čovjek, da ne kažem bogat = a moglo bi se reći da je bogat]{{c=0}};{{/c}} {{c=0}}barem, bar; {{/c}}kad ti ja kažem {{c=0}}(s naglaskom na ja) u zn. naglašavanja da je sigurno istina ili da je točno ono što govornik tvrdi; (u raznim kontekstima); {{/c}}kad ti kažem {{c=0}}ponavljam ono što sam rekao, upozoravam te na to što si čuo, zapamti to, shvati da je to važno što si čuo; {{/c}}kako se kaže... {{c=0}}1. {{001f}}(poštapalica u situaciji kad se traži predah da se nađe prava riječ) {{/c}}[tome služe one, kako se kaže ... specijalne škare] {{c=0}}2. {{001f}}u zn. »kako se inače ili obično kaže« ili »kao što se obično kaže« ili »kako se lijepo kaže« (kad se naglašava da je nađena prava riječ) {{/c}}[to je baš to, kako se kaže – specijalne škare]{{c=0}}; {{/c}}kaže da... (kažu da...) {{c=0}}kad se prepričavaju tuđe riječi, smisao onoga što je drugi rekao, neka tvrdnja ili kad se ukazuje na smisao onoga što izriče govornik u izravnom obraćanju {{/c}}[kaže da mu je to ukusno; kažu da masnoća u krvi nije tako opasna]{{c=0}}; {{/c}}ne može ∼ (reći) kako (koliko, na koji način itd.) {{c=0}}kaže se kad što premašuje naše shvaćanje ili očekivanje; {{/c}}što ćeš da ti kažem (rečem), {{c=1}}v. {{ref}}što ⃞{{/ref}}{{/c}}{{c=0}}; {{/c}}što (šta) kažeš (kažete)? {{c=0}}izraz čuđenja na ono što je sugovornik rekao; {{/c}}što kažeš (kažete) (na to)? {{c=0}}u dijaloškoj situaciji kad se 1. {{001f}}traži mišljenje 2. {{001f}}očekuje čuđenje ili priznanje; {{/c}}štono kažu, kako ono ljudi kažu {{c=0}}kao što inače ljudi zovu, što da se kaže tu gdje se ništa suvislo ne da reći ni izmijeniti; {{/c}}tko kaže, tko kaže da... {{c=0}}(u dijaloškoj situaciji na riječi sugovornika koje se dovode u pitanje ili se u njih sumnja ili u izlaganju kad se što dopušta kao mogućnost ili odbija kao mogućnost) {{/c}}[A: Vi nemate dozvolu za rad B: Tko kaže! (u zn. »imam«){{c=0}};{{/c}} magle sad nema, ali tko kaže da se neće do večeri spustiti = nije sigurno da se neće, mogla bi se spustiti]{{c=0}}; {{/c}}ako smijem ∼ (reći) {{c=0}}ograda od grublje ili oštrije riječi koja slijedi; {{/c}}iskreno kazano {{c=0}}iskreno rečeno, {{/c}}{{c=1}}usp. {{ref}}iskreno ⃞{{/ref}}{{/c}}{{c=0}}; {{/c}}∼ (reći) po duši (po istini) {{c=0}}iskreno rečeno, reći ću iskreno; {{/c}}kaži mi da ti kažem {{c=0}}= reci mi da ti rečem, {{/c}}{{c=1}}usp. {{ref}}reći ⃞{{/ref}}{{/c}}{{c=0}}; {{/c}}ne kaži mi da ti ne kažem {{c=0}}= ne reci mi da ti ne rečem, {{/c}}{{c=1}}usp. {{ref}}reći ⃞{{/ref}}{{/c}}{{c=0}}; {{/c}}prije nego što kažeš... žarg. {{c=0}}vrlo brzo, u kratko vrijeme {{/c}}[ako se ne obučeš prehladit ćeš se prije nego što kažeš keks (britva, hop)]{{c=0}};{{/c}} {{c=0}}prije nego što trepneš okom; {{/c}}rekla-kazala {{c=0}}brbljanje, tračevi, ogovaranja; {{/c}}rekla-kazala (-čula), {{c=1}}v. {{ref}}reći ⃞{{/ref}}{{/c}}{{c=0}}; {{/c}}samo mu ime kaže {{c=0}}vidi se po imenu ili nazivu što je to{{/c}}

Veliki rječnik hrvatskoga jezika. 2013.

Игры ⚽ Нужно решить контрольную?

Look at other dictionaries:

  • kazati — kázati (komu, što) svrš. <prez. kȃžēm, pril. pr. āvši, imp. káži, prid. trp. kȃzān> DEFINICIJA 1. riječima izraziti [kad ti ja kažem; kako ljudi kažu]; imenovati, izjaviti, obznaniti, priopćiti, reći, spomenuti, zapovjediti 2. pren.… …   Hrvatski jezični portal

  • kázati — tudi kazáti kážem nedov. (á á á) 1. delati tako, da kdo lahko kaj gleda, opazuje: izgovarja se in kaže dokumente; kazal mu je vse vrste blaga / celo popoldne je kazala slike / rad kaže svoje stanovanje razkazuje // s prislovnim določilom… …   Slovar slovenskega knjižnega jezika

  • odsévati — am nedov. (ẹ) 1. biti viden, kazati se na površini česa v zmanjšani svetlobni moči: sončna svetloba odseva v rosi; plameni se odsevajo v njegovih očeh / svetloba plinskih svetilk je odsevala od mokrega tlaka / z oken je odsevalo dopoldansko… …   Slovar slovenskega knjižnega jezika

  • odsvítati — am nedov. (ȋ) knjiž. 1. biti viden, kazati se na površini česa v zmanjšani svetlobni moči; odsevati: luči odsvitajo v vodi; zarja se je odsvitala v jezeru // svetlo se odražati, kazati: zidovje odsvita skozi drevje; v daljavi se odsvita mesto 2 …   Slovar slovenskega knjižnega jezika

  • opredeljeváti — újem nedov. (á ȗ) 1. navajati bistvene značilnosti pojma: pojasnjeval jim je, kako sociologi opredeljujejo narod; različno opredeljevati pojem gospodarjenje / znanost predmete opredeljuje 2. določati: opredeljevati premoge po kemičnih in… …   Slovar slovenskega knjižnega jezika

  • zrcáliti — im nedov. (á ȃ) 1. zaradi odbijanja svetlobe delati kaj vidno, kazati kaj na svoji površini: jezero zrcali smreke, zvezde; ogledalo zrcali del predsobe; šipa zrcali nebo 2. ekspr. kazati, izražati: njen pogled zrcali strah / razstava zrcali… …   Slovar slovenskega knjižnega jezika

  • rásti — rástem tudi rásem nedov., stil. rastó; rástel in rásel (á) 1. postajati večji, višji zaradi naravnega, življenjskega razvoja: človek raste približno dve desetletji; drevo, žival lepo raste; lasje, nohti hitro rastejo; raste kot konoplja hitro /… …   Slovar slovenskega knjižnega jezika

  • žaréti — ím nedov. (ẹ í) 1. oddajati svetlobo in toploto zaradi segretosti do določene temperature: oglje žari; žica v žarnici žari; močno žareti; rdeče, rumeno žareti; brezoseb. v peči žari in prasketa 2. oddajati, dajati močno svetlobo: sonce žari;… …   Slovar slovenskega knjižnega jezika

  • Serbokroatische Standardvarietäten — Banknote des Jugoslawischen Dinar von 1985: Bezeichnung des Zahlwortes „Tausend“ in serbischer und kroatischer Variante …   Deutsch Wikipedia

  • Unterschiede zwischen den serbokroatischen Standardvarietäten — Banknote des Jugoslawischen Dinar von 1985: Bezeichnung des Zahlwortes „Tausend“ in serbischer und kroatischer Variante …   Deutsch Wikipedia

Share the article and excerpts

Direct link
Do a right-click on the link above
and select “Copy Link”