ispućívati

ispućívati (što, se) nesvrš. 〈prez. ispùćujēm (se), pril. sad. ispùćujūći (se), gl. im. -ānje〉 {{c=0}}1. {{001f}}{{/c}}(što){{c=0}},{{/c}} {{c=1}}v. {{ref}}ispućiti{{/ref}} {{/c}}{{c=0}}2. {{001f}}{{/c}}(se) {{c=0}}isputiti{{/c}}