trȅfiti

trȅfi|ti (koga, što, se) svrš. 〈prez. -īm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. rad. trèfio (se)〉 reg. {{c=0}}1. {{001f}}{{/c}}(koga, što) {{c=0}}a. {{001f}}pogoditi {{/c}}[∼la ga je strašna stvar, a nije kriv] {{c=0}}b. {{001f}}{{/c}}pren. {{c=0}}sresti, slučajno naći 2. {{001f}}{{/c}}(se) {{c=0}}dogoditi se {{/c}}[∼lo se curi dijete, iron. izraz u situaciji kada se dogodi neka loša stvar, a žrtva tobože nije kriva]